Активизам младих у општини Варварин
Шта представља активизам младих?
У савременом друштву, млади се све чешће препознају као носиоци друштвених промена, али и као група која се суочава са бројним препрекама у остваривању свог друштвеног потенцијала.
Активизам младих представља један од најважнијих начина њиховог укључивања у друштвене токове, јер омогућава директно учешће у решавању проблема који погађају како локалну заједницу, тако и глобално друштво.
Иако се појам активизма често повезује са великим градовима и масовним покретима, овај рад полази од претпоставке да се значајни облици активизма могу уочити и у мањим срединама.
Општина Варварин, као локална заједница у централној Србији, представља погодан пример за анализу начина на који млади доживљавају друштвени ангажман и у којој мери су спремни да се укључе у решавање како локалних, тако и ширих друштвених проблема.
Активизам младих подразумева организовано или спонтано деловање младих у циљу унапређења квалитета живота у заједници и решавања друштвених проблема. Он може имати различите облике, као што су:
● волонтерски рад
● учешће у омладинским организацијама и удружењима
● еколошке акције
● хуманитарне активности
● културни и образовни пројекти
● дигитални и онлајн активизам
У локалним заједницама попут општине Варварин, активизам младих је често усмерен на конкретне и непосредне проблеме, али у себи носи и шире друштвене вредности које су повезане са глобалним питањима.

Активизам младих у општини Варварин
Општина Варварин представља мању локалну заједницу у близини Крушевца, са ограниченим ресурсима, али значајним потенцијалом за друштвени ангажман младих. Према примерним подацима, у Варварину живи око 1.200 младих узраста од 15 до 30 година, од којих је приближно 20–25% повремено укључено у неки вид друштвеног активизма.
Примери локалних активности младих
У овој општини, ученици и млади волонтери учествују у бројним хуманитарним акцијама које имају за циљ смањење социјалних разлика и помоћ најугроженијима. Ово се најчешће реализује кроз иницијативе које покрећу основне школе и средња школа на територији општине. У основној школи „Јован Курсула“, ученици су укључени у активности попут школских базара и кросева који имају хуманитарни карактер и који промовишу здрав живот, као и подршку деци чији су родитељи у социјално неповољном положају. На пример, хуманитарни крос „Трка за срећније детињство“ окупио је велику групу ученика и наставника у циљу промоције физичке активности и развијања хуманих вредности.
У мањим насељима општине Варварин, као што је Обреж, волонтерске активности младих су такође видљиве кроз програме у Дому културе и основној школи. Током Дечје недеље, у Дому културе у Обрежу одржана је позоришна представа „Пар, непар, квар и настаје дар мар“, намењена најмлађима, али и као део шире кампање подизања свести о важности културног учешћа и заједничког рада.
Волонтерске активности младих нису ограничене само на школе. Често се повезују и са локалним организацијама и удружењима, као и са општинским акцијама за уређење околине, при чему млади помажу у чишћењу јавних простора, уређењу игралишта и другим заједничким акцијама.

Образовне институције као центри активизма младих
У самом седишту општине, Средња школа у Варварину представља кључно чвориште за активизам младих на преласку у одрасло доба. Кроз рад Ђачког парламента, ученици се директно укључују у процесе доношења одлука, организују хуманитарне акције и еколошке пројекте, чиме развијају осећај грађанске одговорности. Школа не нуди само стручно образовање, већ кроз секције и сарадњу са локалном самоуправом припрема младе да постану носиоци друштвених промена у својој средини.
Основна школа „Драги Макић” у Бошњану препознатљива је по својој отворености ка локалној заједници. Ова школа често служи као простор где се прожимају образовање и традиција, а кроз ваннаставне активности и учешће на манифестацијама, ученици уче како да негују културно наслеђе свог краја уз савремени приступ друштвеном активизму. Њихово ангажовање у уређењу школског окружења и локалним приредбама јача везу између школе и села.
На обронцима Јухора, Основна школа „Херој Мирко Томић” у Доњем Крчину (са својим подручним одељењима) има специфичну улогу у очувању живота у руралним деловима општине. Упркос географској удаљености, ова школа је центар окупљања младих који кроз литерарне секције, спортска такмичења и обележавање еколошких датума показују висок степен иницијативе. За ове ученике, школа је често једино место где могу да артикулишу своје потребе и кроз мале локалне пројекте унапреде квалитет друштвеног живота у својим насељима.
Поред школа у Варварину и Бошњану, у оквиру општине постоје и значајне школе у другим насељима. У селу Бачина ради Основна школа "Свети Сава", која има дугу традицију образовног рада и често учествује у међушколским такмичењима, литерарним и ликовним конкурсима, али и у активностима које подстичу реаговање на друштвене теме.
У Обрежу делује Основна школа "Мирко Томић" која, осим редовног образовног рада, омогућава ученицима да учествују у локалним културним и едукативним програмима. На пример, наставници и ученици редовно организују и учествују у активностима поводом Дечје недеље и других значајних датума, што представља важан елемент културног и образовног активизма.
Поред тога, у Горњем Катуну, близу Варварина, постоји Основна школа "Јован Курсула", која, као и друге школе у околини, активно укључује ученике у такмичарске и ваннаставне активности, међу којима су и предметна и ликовна такмичења, али и пројекти који подстичу културно изражавање и креативност.
Улога образовних институција у развоју активизма младих је већа од самих наставних садржаја, јер школе често постају центри локалних иницијатива које окупљају савет родитеља, наставно особље и саме ученике око заједничких циљева који укључују побољшање услова живота у заједници.

Културни активизам младих – друштва и манифестације
Културно-уметничка друштва (КУД) представљају један од најизраженијих облика организованог активизма младих у општини Варварин и његовим селима. У Обрежу, на пример, делује КУД „Коло“, које редовно организује наступе народних игара, песама и других традиционалних садржаја. Активна је традиционална манифестација „Сусрети села“, која окупља фолклорне ансамбле и КУД-ове из других места општине. Манифестација има за циљ очување и афирмацију културне баштине, али истовремено подстиче и младе да се укључе као активни учесници у припреми програма и представљању својих села. У Културном уметничком друштву ,,Коло” активно је 40 чланова млађих од 18 година, почевши од 5 па до 14/15 година.
На „Сусретима села општине Варварин“ наступају и КУД-ови као што су КУД „Бошко Југовић“ из Бошњана и КУД „Јован Курсула“ из Село Варварина, што омогућава младима да се упознају са разноврсним фолклорним изразима и културним обичајима Teмнићког краја.
КУД ,, Јован Курсула”- Током педесетих година 20. века основана су културно-уметничка друштва, где је Варварин узео активно учешће у културном развоју земље.
Године 2001. КУД бива регистрован под именом "Јован Курсула". Обогаћен је и извођачки програм под управом кореографа Далибора Даче Манџукића. На репертоару су: Игре из Лесковца, Владичиног Хана, Врања, Шумадије, Левча, Риљца, Груже, Грделице, Горње Пчиње, Шопске и Влашке игре. Освојене су бројне награде како у земљи тако и иностранству на разним такмичењима.Љубав према игри не познаје границе ни године, тако да КУД "Јован Курсула" сада броји око 80 чланова испод 18 година. Њихова љубав према игри подстиче све већи број младих људи да се активирају и чувају културу наше земље. На различитим гостовањима у Грчкој, Румунији, Македонији и Турској поносно су представљали Србију и показали шта могу да постану млади који се боре за своју културу.
КУД „Бошко Југовић“ из Бошњана- Културно-уметничко друштво „Бошко Југовић“ Бошњане (општина Варварин) је фолклорно друштво које негује и чува народну традицију овог краја и Србије.Бави се: извођењем народних игара (фолклора), народним песмама и музиком, очувањем народних ношњи и обичаја, наступима на смотрама, фестивалима и манифестацијама у земљи и ван ње.
Друштво окупља децу и младе из Бошњана и околине, чува културни идентитет места, преноси традицију на нове генерације. Куд је основан 27.05.2006. Има 40-45 чланова до 18 година. Кроз ова културна удружења млади развијају своје вештине — од кореографије и сценског наступа, до организације и промоције догађаја. Учествујући у овим активностима, млади не само да негују културу својих предака него и активно доприносе очувању идентитета и јачању заједнице.
У селу Орашје по активностима за младе истиче се КУД ,,Вук Караџић”. Броји 20 младих чланова. Они сваке године активно учествују у организацији међуокружне смотре фолклора, где се окупљају друштва из различитих делова Србије. Организују братске сусрете са КУД ом из Дугог Поља (Република Српска), чиме подстичу пријатељске односе са људима који живе ван наше земље. Значајна је манифестација ,,На извору крај киселе воде” која се одржава већ 67 година. Својом игром шире културу, учешћем на купусијади у Тољевцу, белмужијади у Сврљигу, етно фестивалу у Варварину и различитим хуманитарним концертима.
Пример добре праксе: удружења грађана
Посебан значај у анализи активизма младих у општини Варварин има рад удружења грађана „Сејачи среће“, које представља један од ретких примера континуираног и организованог деловања у области друштвеног ангажмана на локалном нивоу. Деловање овог удружења обухвата више тематских области - од социјалне подршке и хуманитарног рада, преко еколошког активизма, до културних и едукативних активности - што га чини важним чиниоцем у процесу укључивања младих у друштвени живот заједнице.
Једна од кључних области деловања „Сејача среће“ јесте социјални и хуманитарни активизам, усмерен ка подршци осетљивим друштвеним групама, пре свега деци и породицама у ризику. Кроз организовање различитих акција, радионица и програма подршке, млади волонтери имају прилику да се директно укључе у помоћ својим суграђанима. На тај начин, активизам престаје да буде апстрактан појам и постаје конкретно искуство солидарности, што код младих доприноси развоју емпатије, одговорности и свести о друштвеној неједнакости. Овај вид ангажмана је од посебног значаја у мањој средини као што је Варварин, где су међусобне везе ближе, а ефекти друштвеног деловања видљивији.
Поред социјалног аспекта, удружење „Сејачи среће“ активно делује и у области заштите животне средине и уређења јавних простора. Укључивањем младих у еколошке акције, као што су уређење игралишта, јавних површина и подизање еколошке свести, удружење доприноси развоју одговорног односа младих према простору у којем живе. Ове активности имају двоструки ефекат: са једне стране, доприносе побољшању квалитета живота у локалној заједници, а са друге стране, код младих развијају свест о повезаности локалних еколошких проблема са глобалним изазовима, као што су загађење и одрживи развој.
Пошто сам и сама била волонтерка овог удружења приметила сам колико се свест о проблемима који погађају наше друштво дигла, колико младих је хтело да направи корак ка бољој будуђности и да помогне својим друговима у невољи.
Важан сегмент рада удружења односи се и на културне и едукативне активности, које младима омогућавају да развијају своје потенцијале ван формалног образовног система. Кроз радионице, јавне догађаје и заједничке пројекте, млади стичу организационе и комуникационе вештине, уче да раде у тиму и да преузимају одговорност за реализацију заједничких циљева. Оваква искуства имају посебан значај у локалној заједници у којој су могућности за неформално образовање ограничене, јер младима пружају простор за лични развој и самопотврђивање.
Начини на које „Сејачи среће“ утичу на младе не огледају се само у директном укључивању у активности, већ и у стварању позитивног модела друштвеног ангажмана. Организатори су представа против вршњачког насиља -,,Чудна шума” и представе која диже свест код младих о опасности која све више прети младима, трговина људима, под називом ,,Викторија, бори се!”. Кроз многобројне радионице у школама и њиховом удружењу, реперацију старих објеката, изградњу теретане у Село Варварину, кампова на отвореном за децу ометену у развоју, њихов рад са Црвеним крстом Србије и различите спортске игре које су организовали, млади волонтери су нам показали колико је важно бити активан у друштву, корачати ка променама за добробит људи и како измамљен осмех особе којој смо помогли испуњава и греје срце.
Присуство активног удружења у локалној заједници шаље поруку да је промена могућа и да појединац, кроз заједничко деловање, може утицати на окружење у којем живи. Ово је од посебног значаја у контексту изражене апатије и неповерења младих у институције, јер удружење функционише као посредник између појединаца и шире заједнице, показујући да активизам не мора бити формалан нити политички, већ да може проистећи из непосредних потреба заједнице.
У том смислу, удружење „Сејачи среће“ може се посматрати као пример добре праксе локалног активизма који доприноси смањењу препрека учешћу младих у друштвеном животу. Кроз своје активности, оно подстиче младе да превазиђу пасивност, развију осећај припадности заједници и стекну искуства која их припремају за активну улогу у друштву, повезујући локалне иницијативе са ширим, глобалним вредностима солидарности, одговорности и друштвене правде.

Препреке и изазови младих
И поред постојања појединих иницијатива, активизам младих у општини Варварин суочава се са бројним препрекама које значајно утичу на обим, континуитет и видљивост друштвеног ангажмана младих. Један од кључних проблема представља недовољна институционална подршка, која се огледа у ограниченој сарадњи између младих и локалних органа власти. Иако постоје формални механизми за укључивање младих, они често остају на декларативном нивоу, без систематичне подршке у виду простора за окупљање, стручне помоћи или дугорочних програма намењених младима. У пракси, то значи да се многе иницијативе младих у Варварину ослањају искључиво на лични ентузијазам појединаца, што их чини краткотрајним и нестабилним.
Поред институционалних ограничења, значајну препреку представља и недостатак финансијских средстава. У мањој локалној заједници попут Варварина, буџетска издвајања за омладинске активности су ограничена, што директно утиче на могућност реализације пројеката. На пример, еколошке акције или културни догађаји које иницирају млади често зависе од добровољних прилога или личних ресурса учесника, што ограничава њихов домет и учесталост. Недостатак финансијске подршке такође онемогућава дугорочно планирање активности и доводи до тога да се акције реализују спорадично, без јасне стратегије развоја активизма младих.
Још један важан фактор који утиче на низак ниво активизма јесте слаба информисаност младих. Многи млади у Варварину нису довољно упознати са постојећим могућностима за учешће у друштвеним активностима, као ни са начинима на које могу да покрену сопствене иницијативе. Информације о волонтерским акцијама, конкурсима или омладинским програмима често не допиру до ширег круга младих, већ остају ограничене на ужи круг већ активних појединаца. Оваква ситуација доприноси стварању утиска да је активизам доступан само одређеној групи младих, што додатно смањује мотивацију за укључивање.
Посебан изазов представља и апатија младих, као и неповерење у могућност стварних промена. У разговорима са младима из Варварина често се може уочити став да њихово ангажовање не може значајније утицати на доношење одлука на локалном нивоу. Овај осећај немоћи повезан је са ширим друштвеним контекстом, али и са искуствима у којима иницијативе младих нису наишле на адекватан одговор надлежних институција. Последица тога је повлачење младих из јавног живота и усмеравање пажње ка индивидуалним стратегијама, као што су наставак школовања ван места становања или трајно напуштање локалне заједнице.
Сви наведени фактори заједно доводе до смањеног учешћа младих у друштвеном животу општине Варварин и чине да већина иницијатива остане краткорочна и ограниченог утицаја. Ипак, управо препознавање ових препрека представља важан корак ка разумевању положаја младих и стварању услова за развој одрживог активизма који би, уз адекватну подршку, могао да постане значајан ресурс локалне заједнице.
Истраживање о активизму младих у општини Варварин
Предмет овог истраживања је испитивање ставова младих о друштвеном ангажману и њиховом месту у савременим друштвеним процесима. Главни циљ истраживања био је да се утврди ниво информисаности младих о активизму, идентификују кључни проблеми са којима се суочавају, као и да се процени њихова спремност за будуће деловање. Истраживање је тежило да одговори на питање колико млади верују у сопствену моћ утицаја на доношење одлука, како на локалном, тако и на глобалном нивоу.
За прикупљање података коришћена је техника анкетирања, а инструмент је био структурирани упитник састављен из две целине:
Питања затвореног типа: Ова питања (у форми скала процене и вишеструког избора) коришћена су за мерење нивоа свести, учесталости учешћа у активностима и перцепције проблема. Овакав приступ омогућио је прецизну квантитативну обраду података.
Питање отвореног типа: Један сегмент упитника остављен је за слободне одговоре испитаника, како би се добио квалитативни увид у њихова лична размишљања и специфичне предлоге који нису могли бити обухваћени унапред понуђеним опцијама.
Спровођење истраживања и обрада података
Анкета је спроведена електронски и послата је на 120 мејлова, профила на друштвеним мрежама и апликацција за комуникацију. Подаци су обрађени само на уредно примљене одговоре а не на укупан број послатих упитника. Анализа је структурирана кроз кључне теме: информисаност, реално учешће, перцепција проблема и потенцијал за будући активизам. Добијен број одговора био је неочекивано мали, само 26. То делимично даје одговор на питање о заинтереосваности младих за свој положај у друштву. Иако је узорак мањег обима, резултати омогућавају приближну слику односа младих и активизма.
1. Ниво информисаности и свести о активизму
Чак 24 од 26 испитаника (92%) изјавило је да зна шта подразумева појам активизам младих. Овај податак указује на висок ниво информисаности. Са социолошког аспекта, то значи да појам активизма није непознат у свести младих. Међутим, познавање појма не подразумева нужно и активно учешће, што потврђују даљи резултати.
2. Реално учешће у активностима
На питање да ли су икада учествовали у друштвеној, волонтерској или хуманитарној активности, 17 испитаника (65%) одговорило је потврдно, док 9 (35%) није имало искуство учешћа. Овај однос показује да постоји значајна група младих која је већ стекла искуство ангажовања, али и да трећина популације остаје пасивна.
Када је реч о облицима активизма:
● 10 испитаника је учествовало у хуманитарним активностима (најзаступљенији облик),
● 3 у еколошким акцијама,
● 3 у културним догађајима,
● 1 у радионицама,
● 9 није учествовало ни у једном облику.
Ови резултати указују да је хуманитарни активизам доминантан модел ангажовања у локалној средини. То може бити последица јасно видљивих социјалних потреба и јаке културе солидарности у мањим заједницама. Еколошки и културни облици активизма су мање заступљени, што може указивати на недовољну институционалну подршку или мањак иницијатива у тим областима.
3. Перцепција кључних проблема младих
Испитаници као највеће проблеме младих наводе:
● недостатак садржаја за младе (8 одговора),
● одлазак младих из општине (8 одговора),
● незаинтересованост институција (7 одговора),
● незапосленост (3 одговора).
Ова структура одговора показује да млади проблеме не перципирају искључиво економски (незапосленост није доминантан одговор), већ структурно и институционално. Недостатак садржаја и одлазак младих указују на осећај ограничених могућности, док незаинтересованост институција одражава слабу подршке од стране локалних власти. Ово указује на постојање осећаја недовољне укључености младих у друштвени систем.
4. Перцепција могућности утицаја
Чак 24 испитаника (92%) сматра да млади у малој средини могу утицати на друштвене промене. Овај податак је изузетно значајан, јер указује на висок ниво вере у сопствену друштвену ефикасност.
Ипак, када се овај резултат упореди са реалним нивоом учешћа (65%), уочава се разлика између уверења и праксе. Млади верују у могућност промене, али нису сви активно укључени. Ово представља кључно запажање у анкети.
5. Интересовање за глобалне проблеме
Шеснаест испитаника (61%) прати друштвене и глобалне проблеме, док 10 (39%) не показује интересовање. То указује на умерен ниво друштвене свести. Постоји значајан део младих који је информисан и прати шире друштвене токове, али и значајна група која остаје усмерена искључиво на локални или лични ниво.
6. Потенцијал за повећање активизма
Најзначајнији податак анкете односи се на питање да ли би млади учествовали у активностима када би постојала боља подршка локалне заједнице – 24 од 26 испитаника (92%) одговорило је потврдно.
Овај резултат јасно указује да кључни ограничавајући фактор није недостатак воље, већ недостатак системске и институционалне подршке.
7. Анализа одговора на слободно питање
Слободно питање у анкети омогућило је испитаницима да самостално формулишу мишљења, предлоге и критике у вези са положајем и активизмом младих у општини Варварин. Управо овај сегмент анкете има посебну социолошку вредност, јер не ограничава испитанике понуђеним одговорима, већ омогућава увид у њихову личну перцепцију стварности.
Анализом одговора уочава се неколико доминантних тематских целина:
а) Потреба за већом подршком институција
Више испитаника истиче да је неопходна већа заинтересованост локалне самоуправе и институција за младе. Ово се надовезује на претходне резултате анкете, где је значајан број младих навео незаинтересованост институција као проблем.
б) Недостатак простора и садржаја за младе
Испитаници су наглашавали потребу за више културних, спортских и едукативних активности. Овај мотив потврђује резултате затворених питања и указује да се активизам често повезује са могућношћу самореализације и интеракције. Недостатак садржаја директно утиче на пасивност младих.
в) Потреба за већом информисаношћу и умрежавањем
Поједини одговори указују да млади нису довољно информисани о постојећим активностима и могућностима учешћа. То показује да проблем није искључиво у непостојању иницијатива, већ и у недовољној комуникацији и видљивости постојећих активности.
г) Изражена спремност за ангажовање
У одговорима се препознаје спремност младих да се укључе у конкретне акције уколико постоје јасна организација, подршка и континуитет. Ово потврђује налаз да потенцијал за мобилизацију постоји, али да није у потпуности активиран.
Слободно питање потврђује кључни налаз целокупне анкете: у општини Варварин постоји реалан потенцијал за развој активизма младих, али је неопходно системско унапређење услова за његово остваривање. Млади показују спремност, препознају проблеме и нуде решења, што указује да активизам није спонтан и случајан, већ свестан и мотивисан процес који захтева институционалну подршку и јасне механизме деловања.
Буџетско финансирање омладинског активизма
Анализом буџета општине Варварин за 2026. годину, уочава се значајно улагање од преко 51 милион динара у промоцију спорта. Међутим, кључни податак је да се свега 19,5% те суме директно усмерава на рад локалних клубова. Док су велике манифестације добре за промоцију општине, за дугорочни активизам младих пресудно је јачање базе – односно клубова у којима млади свакодневно тренирају."
Промовисање спорта кроз подршку у организацији спортских манифестација представља начин да се створе позитивни услови за развој спорта и рекреације, омасовљавање спорта, усмеравање деце и младих да се баве спортом и тиме доприносе здравом стилу живота 41.000.000 динар од укупно 51.230.000 дин. За спровођење омладинске политике и подршка активном укључивању младих у различите друштвене активности само 230.000 динара.
Детаљнијом анализом уочава се велика несразмера између спортских манифестација с једне стране и спровођења омладинске политике. На спортске манифестације одлази 80% планираних средстава док је на спровођење омладинске политике заступљено са 0,45% или свега 230.000 динара.
Иако је спорт важан, активност младих се не своди само на трчање за лоптом. Омладинска политика обухвата: запошљавање, неформално образовање, ментално здравље, културу и волонтирање. Са 230.000 динара годишње (што је мање од 20.000 месечно), скоро је немогуће организовати било какав озбиљан пројекат за младе у целој општини.
Да ли је то "активизам" или "забава"? Манифестације у спорту често су пасивне за већину младих (гледају турнир, поједу нешто, оду кући). То је више забава него активизам.
Омладинска политика је суштински активизам (писање пројеката, уређење паркова, едукације). Чињеница да је за ово издвојено 178 пута мање новца него за спортске догађаје јасно показује где је фокус општине.
Забрињава податак да је за директно спровођење омладинске политике и активно укључивање младих у друштвени живот издвојено скромних 230.000 динара. Ово указује на то да се подршка младима у општини Варварин већински посматра кроз призму спорта, док остали видови грађанског активизма остају без адекватне финансијске потпоре.
Могуће решење било би да се прерасподеле средстава. Ако би се само 5% новца са спортских манифестација (што је преко 2 милиона динара) пребацило на фонд за омладинске пројекте то не би угрозило спорт, а потпуно би трансформисало живот младих. Додатно би пажњу младих могло да привуче то да се они питају како и где да се утроше та средства. Партиципативно буџетирање би сигурно средства утрошило на ствари од којих би млади имали корист.
Упоредна анализа улагања у спортске манифестације од 41.000.000 дин (доминантан вид окупљања), улагања у културу и културно уметничка друштва у износу од 2.000.000 динара (традиционални активизам) и 230.000 динара за омладиснку политику показују занимљиву ситуацију. Културно-уметничка друштва у Варварину имају 10 пута већу подршку него омладинска политика, али и даље 20 пута мању него спортски догађаји. То значи да је активизам младих у Варварину примарно „институционализован“ кроз фолклор и спорт, док је простор за нове, савремене идеје младих (ИТ, екологија, дебате) финансијски занемарен.
Иако општина Варварин издваја 2.000.000 динара за КУД-ове, што подстиче очување традиције међу младима, приметна је огромна диспропорција у односу на спорт. Анализом се долази до закључка да је модел активизма у општини усмерен на масовне догађаје, док су суштински механизми омладинског самоорганизовања и подршке заједници (изван терена и бине) на маргини буџета са свега 230.000 динара.
Аутор текста: Кристина Николић