"Очи моје на лицу твоме, анђеле брате"

Традиционална свечаност ове школске године тематски је везана за однос Светога Саве према уметничком стварању средњег века, задужбинарству, зидном сликарству и народној радиности. Уметнички утисак употпуњен је сценографијом – иконостасом и ликовним креацијама ученика.

Средњовековни сликари, зографи, остављали су траг постојања и у тешким временима под турском најездом. Страшни моменти оживљени су звучним ефектима и улогом Васка Попе, који се на песнички начин враћа у то време и упозорава зографа да се ближи коњица ноћи (песма „Манасија“), а затим се идентификује са ликом анђела са исуканим мачем (песма „Каленић“), јер времена су тешка и нагоне на вечиту будност. 

Сценски прикази употпуњени су музичким ефектима, извођењем песме „Густа ми магла паднала“ и фолклорном кореографијом на песму „Удаде се, Јагодо“, у оквиру драматизације народне приче, у којој Свети Сава хвали везиљу чији су радови беспрекорни, те је он назива златоруком.

Временска тачка се приближава савременом тренутку, у коме најмлађи школарци казују стихове о Светом Сави и показују своје ликовне радове, доказујући да „боје горе младошћу“ и у њиховој крви. Поштујући великане, остајући верни књизи и учењу, они доказују да су на правом путу да сачувају српску духовност пером и кичицом.

Најснажнија порука остављена је за крај: „Некада смо, имајући културолошки филтер који се зове Светосавље, били отворени за разне утицаје, како са Истока, тако и са Запада. Али ми нисмо само преузимали позитивне утицаје са стране, већ смо их претварали у нешто аутентично наше, вредније од извора, и тако се уткали у врхове културолошке цивилизације хришћана широм земљиног шара. Светосавље, у најтананијој мери хармонија Богољубља и Родољубља, давало нам је, и данас треба да нам даје смернице како да, чувајући своје, прихватамо и поштујемо позитивне утицаје других народа! Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!“