Крф – место ходочашћа

На пут је кренуло 38 ученика у пратњи одељењских старешина Весне Чабрић, Велимира Стојадиновића и Славице Милутиновић, професора социологије Братислава Ташића, директорке школе Зорице Дамњановић и лекара Јасмине Ракић. Студијско путовање организовала и извела Турсистичка агенција ,,Хало травел“ Ниш. Путнике је предводио водич Марко Белоица, који је дао посебан печат овом путовању својим ентузијазмом, ведрим духом и одличним познавањем Грчке. Кренули смо у раним јутарњим часовима, ауто-путем кроз Србију, Македонију и северну Грчку, са краћим задржавањима ради одмора. У Игуменицу смо стигли око 19 часова, где смо имали око 45 минута до поласка трајекта за Крф. Ово време су ученици искористили да прошетају овим малим градићем, одморе се и освеже. Након тога је уследила пловидба до Крфа. Ученици су имали прилике да уживају у прелепом заласку сунца и направе незаборавне фотографије.

У град Крф стигли смо у 22 сата, након чега је уследило панорамско разгледање града, а потом и одлазак у Беницес, место јужно од града Крфа, и смештај и вечера у Хотелу ,,Потамаки“. Крф очарава на први поглед – сав у чемпресима, боровима и маслињацима, зарастао помало у дивље цвеће и растиње... Бедеми нас одводе у историју, у размишљање о почецима. У осмом веку пре Христа Еритрејци оснивају први град на острву и назваше га Керкира, по нимфи коју је Посејдон овде заточио и која постаје заштитница чудесног смарагдног острва.

Други дан је започео посетом Гробља Дринске дивизије у Агиосу Матеасу. Овде су ученици положили венац, одавши пошту палим Дринцима, а професорка историје Славица Милутиновић одржала је предавање о овом првом споменику подигнутом још давне 1916. године, као и Јанису Јанулису, који је овај простор поклонио Србима у знак поштовања и сећања на херојство и пријатељство, а Србија му је у знак захвалности 1989. године подигла споменик на главном платоу у његовом родном Агиосу Матеасу. Ученици су на овом локалалитету имали обавезу да сликају и снимају. Тишина ове парцеле у дубоким сенкама борова и чемпреса остаје у трајном памћењу ходочасника. Након обиласка Агиоса Матеаса, кренули смо пут града Крфа. На путу према Крфу ученици су имали прилику да виде Канони, једно од најлепши места на острву, као и манастире Влахеренос и Понтократор – Мишје острво (туристичке симболе Крфа). Уследило је разгледање града у пратњи водича. Наша колона, на чијем челу се вијорила српска застава, привлачила је пажњу, а највише наши ученици у униформама и костимима за предстојећу представу.

На Тргу ,,Спинада“ осетили смо се делом празничне атмосфере, процесије изношења моштију Светог Спиридона, уз војне оркестре и марш истоветно обучених ђака. Ритам нас је изместио из времена и простора. У 12 часова укрцали смо се на брод до острва Вида – ,,острва смрти“. У тишини смо се приближили маузулеју, са дубоким осећањем и поштовањем, да не рушимо мир почивших. Кустос Љубомир Сарамандић окупља нас испред маузолеја. Изводимо драмско-рецитаторски приказ „Видо-острво смрти“, које је са ученицима припремала директорка Зорица Дамњановић. Поред наших ученика, публику чине средњошколци и професори из Београда, из Гимназије ,,Патријарх Павле“. Са степеништа одзвањају стихови Милутина Бојића, Сунчице Радуловић, Јелисија Андрића, „Песме српских војника са Крфа“, монолози Милунке Савић, Флоре Сандс, Неименованог ратника, Надежде Петровић. „На љуљашкама звука“, у стиху, остају рефрен и порука српског војника:

"Пилати,чујте,
Ви што сте крст нам бацили на плећа,
Добро гроб наш слободе закујте, Јер Васкрс иде иза тог распећа!"

Након изведеног програма ученици су положили венац и обишли спомен-костурницу. Потом смо у тишини сишли до ,,плаве гробнице“, где су ученици и професори одали почаст преминулим ратницима полагањем венца и посипањем земље донете из њихове домовине. Након посете Виду, још увек у илузији јединства са страдалницима чија је патња добила библијске размере, из пристаништа смо се упутили према центру града Крфа и Српској кући. Ушли смо у овај музеј као у светилиште. Простором одзвања глас кустоса, а док се он труди да настави причу са острва Вида, погледи клизе по многобројним црно-белим фотографијама. Илустрована је одбрана земље 1915. године, прихват на Крфу, искрцавање савезничких бродова... На њима су ухваћени тренуци јада и патњи, најпре при повлачењу преко завејане Албаније, а затим и на острву Лазарет. Испијена тела изнурених људи, неки су кост и кожа... Један мученик се, попут библијског Јова, држи за главу, или плаче за остављеном чељади и родном грудом. Ишчитавамо сав очај и страх, читаву агонију, фотографисане су и гомиле беживотних тела која ће бити препуштена ,,плавој гробници“. Поред фотографија на црним паноима, музејску поставку чине документа, војне униформе, оружје, ратне заставе, преписка, ордење и разни предмети које су војници носили током трагедије српског народа.

Након обиласка Српске куће ученици су добили краће слободно време за ручак. У поподневним часовима обишли смо Археолошки музеј, један од најзначајнијих музеја на острву. Ученици су имали прилике да виде многобројне артефакте, који осветљавају историју Крфа од праисторијског до римског периода. А потом смо имали прилику да се упознамо са поставком Музеја азијске уметности, јединим музејем те врсте у Грчкој. Музеј је смештен у Палати Светог Михаила и Светог Ђорђа на Спинади. Садржи богату, живописну, магично привлачну колекцију уметничких дела из Кине, Јапана и Индије. Након обиласка, вратили смо се у Беницес, проводећи слободно време на хотелској плажи, уживајући у чарима Јонског мора.

Трећег дана студијског путовања уследио је одлазак у Гувију, место где се, након завејаних кршевитих планина Црне Горе и Албаније, српски војници искрцавају на Крф. Крај спомен-обележја, професор социологије Братислав Ташић одржао је предавање о дипломатији у току Првог светског рата, а ученик Стефан Гајић казивао је монолог српског војника. Затим смо посетили Споменик борцима Моравске дивизије и Другом Гвозденом пуку у Дасији, месту које својом усамљеношћу подсећа на трагизам велике српске епопеје. Након тога је уследила вожња морском обалом острва до Палеокастрице, живописног градића на западној обали Крфа, који се састоји од два полуострва и шест малих залива. Ученици су уживали у очаравајућем пејзажу са импресивном вегетацијом, маслињацима и боровим шумама. Заштитни знак овог прелепог места је истоимени манастир посвећен Богородици, основан 1225. године. Доживљај је истоветан оном који је описан у једном запису универзалне садржине: ,,Све је у ишчекивању и добродошлици за неког који ће доћи и тихо, са поверењем, изрећи своју муку и бол. Све туге и неправде света које се у цркви јадом откривају, у мирису тамјана горе и нестају. Окна на куполама од њих се не магле.“ Монашке ћелије и прелепо двориште са луковима изграђени су у 18. веку. Манастир се налази на брду изнад града, са ког се пружа фантастичан поглед на Јонско море, а у залеђу се види и острвце које полаже право на титулу окамењеног Одисејевог брода. Након обиласка Палеокастрице, уследио је повратак у град Крф, укрцавање на трајект и двочасовна пловидба до Игуменице. Из Игуменице смо кренули пут Паралије.

У Паралију смо стигли у вечерњим часовима. Овде смо били смештени у Хотелу ,,Паралија Ин“. Након вечере, ученици су могли да прошетају и уживају крај Егејског мора. Последњег дана нашег ходочашћа уследила је посета Зејтилнику – српском војничком гробљу из Првог светског рата. На овом гробљу, поред 8000 српских, смештени су гробови француских, британских, руских и италијанских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта. Ученици су положили венац на спомен-костурницу, а професори су симболично посули земљу донету из Србије на гроб последњег чувара српског војничког гробља – Ђорђа Михајловића. Водич Олга Тасић упознала нас је са локалитетом, након чега смо посетили спомен-костурницу и гробље. ,,Будимо часни потомци да бисмо били достојни преци“ – опомињу речи војводе Радомира Путника; да нам се историја не би понављала, треба да је се сећамо.

После обиласка Зејтилника, посетили смо цркву Светог Димитрија, заштитника града Солуна, која је подигнута негде око четвртог века. У цркви се налази саркофаг са моштима овог свеца. Данас је ова црква један од најлепших примера палеохришћанских и византијских споменика културе у Солуну. Потом је уследила шетња у пратњи водича до Аристотеловог трга и Беле куле – симбола Солуна.

Свако путовање је културна панорама, а ако има печат ходочашћа, оставља трагове нечег исконског и неизбрисивог. Ходочасници са враћају надахнути предачким делима, са осећајем да ,,врућим кључем крв пенуша њина“.