Слово о учености и култури

Успешни су они који умеју да поставе чврсте темеље. На свечаној академији „Пола века Средње школе у Варварину“ о оснивању и развоју школе беседио је први директор Милоје Филиповић, учитељ и професор педагогије у пензији. Давне 1965. године светлошћу образовања оплемењен је наш завичај – почела је са радом Гимназија у Варварину. Изнедрила је бројне генерације – око 4650 ученика. Данас ради под именом Средња школа и за све нараштаје представља праву колевку знања.

О школи и значају учености говорили су и директор школе Драгољуб Станојевић, председник општине Варварин Зоран Миленковић и начелник Школске управе Зоран Ацковић. Директор школе Драгољуб Станојевић нагласио је чиме се то можемо достојанствено представити. Модерно опремљен школски простор, наставници спремни на модерније приступе, помоћ Савета родитеља и руководства Општине Варварин у развоју школе – све то мотивишуће делује на младе генерације. Освртом на све оно што је урађено у протеклој деценији, стиче се утисак да наша школа успешно хвата корак са модерним временом и његовим захтевима.

Образовање је најмоћније оружје које можете користити да бисте променили свет. А знање је благо које свог власника свуда прати. Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије. О својим искуствима говорио нам је најуспешнији ученик школе, Немања Дивнић, матурант гимназије природно-математичког смера.

Када се избистре сећања на школске дане, израњају пред нама ликови драгих професора који су пленили својом духовитошћу, својим ставовима и манирима. Као једну од легенди Средње школе ученици и колеге издвојили су професора српског језика и књижевности у пензији – Драгицу Дакић, која је казивала фрагменте својих сећања.

Сваки тренутак оплемењен уметношћу – драгоцен је и непоновљив, стога смо у госте позвали ученике и професоре Средње музичке школе „Стеван Христић“ у Крушевцу. Млади чланови хора и диригент, професорка Радмила Почанић, потрудили су се да оплемене прославу нашег великог јубилеја, као и виртуози на хармоници и виолини. Вековима се научници, историчари и музичари упињу да докуче тајну магичних звука гудала. Довољно је затворити очи, препустити се звуцима и машта ће нас одвести у неке друге, далеке, готово имагинарне пределе. За такве непоновљиве тренутке захвални смо класи професорке Дијане Стојановић. Прелудијум и Алегро Пуњанија Крајслера, чули смо у извођењу младог виолинисте Луке Миркоског, уз корепетицију Јелене Василијевић.

Да су и ученици Средње школе у Варварину велики поклоници певања, играња и свирања, показала нам је наша фолклорна група. Љубав према игрању уткана је у коло. Кроз народне и градске игре упознајемо своју традицију и културу. Увођење традиционалне игре и музике у школе значи очување српског наслеђа у савременом добу. Осетили смо се као наши преци на дворским баловима кроз звуке Бојарке, Српкиње и Јефтановићевог кола. А да и модерни звуци нашег доба буде дубоке емоције и бележе трептаје душе, показали су нам музичари Младен Малезић и Марија Поповић, ученици Средње школе, уметничком обрадом песме Say Something.

Театар је нека врста замке за оне који га воле. Када се једном препустите игри, магији речи и покрета, енергији која долази из публике, заувек се заљубљујете у сцену. Даске које живот значе магнетски привлаче све генерације наших ученика. Чланови Секције сценских уметности за ову прилику припремили су драмски комад „Тамна страна месеца“ Златка Грушановића, који оживљава стварност и машту ђачког доба.

Моравска равница одувек је давала умне, мислеће људе. Да писменост на овим просторима има дубоке корене, говори и Темнићки натпис, а ми се надамо да та чаролија вековима опстаје као аманет свим генерацијама. Захвални смо свим гостима што су поделили са нама радост јубилеја – Пола века постојања Средње школе у Варварину, a и водитељима - Наташи Живадиновић и Марку Миљковићу, који су нас задивили су својом професионалношћу, ставом и добром дикцијом.

Ова завршна свечаност, по речима наших бивших ученика, права је "културна инјекција", која доказује да је језик уметности и културе корен који никада не ишчезава.