Ми образовање схватамо озбиљно
30. јануар 2015.

Савино завештање

Вести | Драган Ђорђевић

Свечана светосавска академија под називом „Савино завештање“ одржана је 27. јануара 2015. године у Великој сали Општинске библиотеке у Варварину.

Последња недеља јануара посвећена је лику и делу првог српског просветитеља и свеца –Светом Сави. Поводом обележавања Дана школе и Савиндана, ученици и професори Средње школе у Варварину припремили су свечану академију под називом „Савино завештање“, која је одржана 27. јануара 2015. године у Великој сали Општинске библиотеке у Варварину. Академија је организована у сарадњи са Општинском библиотеком и Основном школом „Јован Курсула“ у Варварину.

Уводном беседом свештеника Марка Максовића, јереја Цркве Успења Пресвете Богородице,  истакнут је значај Саве Немањића за христијанизацију Срба, као и чињеница да су Срби укључени у европску хришћанску цивилизацију пре много векова и да то у савремено доба често заборављамо говорећи о уласку Србије у Европу.

За сценске приказе били су задужени професори српског језика и књижевности – Лидија Илић, Зорица Дамњановић, Саша Живадиновић, Катарина Вељковић и Зоран Стојковић. Представа је садржала четири тематске целине: „Растко“, „Ђаволи и сељаци“, „Ђаволи и супарници“ и „Гостопримство“, које су инспирисане Савином  борбом против паганских идола и народним причама и легендама. Улоге су тумачили: Александар Мацић, Немања Јевтић, Лазар Матић, Ђорђе Глигоријевић, Александар Вељковић, Анђела Радојичић, Лазар Крстић, Јована Вићић, Душан Стојадиновић, Ђорђе Миленковић, Ђорђе Кркић, Богдан Стојановић Бегуш, Лазар Карић, Ђорђе Мојсиловић, Викторија Деветаковић и Невена Дидић. Драмско извођење оплемењено је фолклорним тачкама „Чије је оно девојче“ и „Додоле“, које су извели средњошколци првог и другог разреда.

Свечаност је завршена поруком, која је свевремена и оплемењујућа:„Духовне, невидљиве, унутарње очи има свако од нас у себи, али их свако не држи отворене и не уме да гледа њима. Оне се отварају ако разумемо и прихватимо да богатство у новцу и имању никако није и највеће богатство. Оно друго, које човек стекне у свом уму и срцу, много је веће, а нико га не може ни опљачкати, ни отети“ (Светлана Велмар Јанковић).