Петница и ја

Петница је ушушкана у рукама простране Ваљевске котлине. Усамљена и безбрижна. Али вредна и јединствена. У њу долазе заинтересовани за неку област, а не талентовани ученици и студенти. Међу њима сам ту част имала и ја.

Пријавила сам се не надајући се да ћу бити примљена. Вест да сам примљена је, као најлепши тонови харфе, забрујала у мојим ушима и учинила да осмех на мом ведром лицу добије космичке размере. То се десило у другом полугодишту другог разреда средње школе.

 Геологија, све њене тајне и загонетке, били су задаци које је требало решити. Дошла сам у Петницу, пријатно дочекана, да ми се створио осећај као да сам код куће. Ту је био у руководилац мог програма, који се постарао о организовању наших активности током боравка у станици.

Програм геологије састављен је из теоријског и практичног дела, а такође је обавезна израда сопственог рада на одређену тему.

Теоријски део прожима целу геологију, почевши од грађе Земљиног језгра до најситнијих веза у кристалима минерала... Обиље података се може придодати својој ризници постојећих знања, а неизбежно је заинтригирање таквим чињеницама, да пожелите на тренутак да се нађете у тој појави како бисте видели како се све одвија... Бројне вежбе у кабинету после сваке обрађене целине су само још један начин којим потврђујемо и усавршавамо научене податке. Геолошки компас, топографске карте... Милина!

Након свега овога, следио је двонедељни излазак на терен. Обиље свежег ваздуха, нежне зелене боје, која нас опушта, такође и грандиозне стене, које надахњују моје срце, и представљају темељ свега. Грижа савести мучила је сваки делић мене кривицом што раније не спознах овај свет, неистражени. Испирање речних наноса испитком је најзанимљивији део боравка на терену, што ме је и подстакло да баш то изаберем као тему свог рада. Сваки тренутак посматрања најфинијих делова наноса под бинокуларом је био вечност. ,,Хоће ли се ишта пронаћи? Или не? Питање је сада“. Тренуци разарања сваког делића мојих можданих вијуга окончани су уочавањем неочекиваних, дивних минерала, чиме је рад успешно завршен и захваљујући коме очекујем излагање на конференцији.

Слободно време зависи од семинара, а углавном се састоји од боравка у библиотеци, окупљања на игралишту и спортских активности. Уједно, свирање разних инструмената и певање, као и одлазак у рачунарски центар су укључени. Смештај и храна су изврсни.

Петницом сам одушевљена. Стекла сам богато знање из једне потпуно нове области, која је загосподарила мојим умом и одвела ме на пут настављања бављења њоме. Препоручила бих свима, који желе да оплемене своје научне видике, које није срамота што нису као други, што су заинтересовани за неку област, који увек имају питања, да се пријаве и оду тамо где је успех неминован, где ће их сви разумети и очекивања ће им бити више него задовољена. Петница је право место за то.