Монографија полувековног трајања

У Малој сали Дома културе (Општинске библиотеке) одржано је књижевно вече посвећено издатој монографији. О књизи су говорили аутори – Славица Милутиновић, професор историје, Зорица Дамњановић, професор српског језика и књижевности, и Братислав Ташић, професор социологије.

То је била прилика да се још једном истакне основна намера састављача овог дела – „на уму им је било да оставе запис о једном времену и свему ономе што је ваљано и достојно казивања“.

На слајдовима које је припремила професор информатике Драгана Максимовић публика је могла видети изглед страница и да испрати хронолошки развој школе – основана је као Гимназија (1965–1978), затим ради као Образовни центар (1978–1990) и Техничка школа (1990–2005), а у последњој деценији као Средња школа у Варварину (2005–2015).

Одабране делове из поглавља „Биографске цртице, сећања и записи“ читали су ученици: Стефан Станојевић, Матеја Димитријевић, Александар Мацић, Ксенија Вељић, Анђела Радојичић, Кристина Пешић, и професор Љиљана Павловић, а за водитеља је изабрана Јелена Томић.

Вече је било обогаћено краћим културноуметничким програмом, у коме су наступили Анита Срејић, ученица другог разреда, која је отпевала песме „Бал“ и „You and I“, и Данијел Драгичевић, бивши ученик школе, који је звуцима хармонике на посебан начин оплеменио завршницу књижевне вечери.

Доситеј Обрадовић је више пута изрекао похвалу образованости и просвећивању. Једна од његових најпознатијих мисли је: „Учен човек ако ће и пешице ићи, свако га поштује, а неучена, видећи где се на вранци вози – вранци вранца вуку – говоре и право имаду“. Стога су читани и монолози наших великана – Ива Андрића, Бранислава Нушића и Меше Селимовиће, о школи, учитељима и образовању уопште. И представљена монографија школе је својеврсни омаж учености, остаће као сведочанство о прегнућима ученика и професора да истрају знањем. Гости књижевне вечери истакли су да је дат пример „трајног добра које остаје садашњим и будућим поколењима на корист“.