Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда

Небројано пута сам затицао себе у неком бледом предвечерју, или у одвећ касним вечерњим сатима,како удобно смештен у свом омиљеном кутку собе, држим књигу неизмерно концентрисан на трагове мастила уобличене у речи и реченице, које умирију или потпаљују дух човеков и несумњиво утичу на ум и ток мисли. Покушам ли да анализирам чудновато деловање врхунског књижевног дела на разум и емоције, морао бих најпре анализирати самог уметника, а затим говорити о делу.

Поћи ћу од психолошких карактеристика једног уметника, наравно, проширићу његов портрет на шири план. Проучимо ли биографије истакнутих писаца, али и ствараоца који припадају осталим гранама уметности, срешћемо разне пијанце, боеме, одметнике, дисиденте, сањаре и емотивно разорене људе, који су се боље сналазили у уметности него у диктираном друштвеном поретку. Писац је, у ствари, детектив, који препознаје важност неопажених ситница или терзија који одмотава велико замршено клупко. Оне исте ситнице или ону нит коју остали такође виде, али је не опазе или јој одузму значај. Несумњиво, ти генији, који утну реч у празна поља и саставе слагалицу, јесу вешти манипулатори који одлично познају људски разум и наводе га да им се препусти.

Уметнику је потребна пажња. Бина и публика, ако је то икако могуће, и он ће пред вашим очима открити чуда. Створиће их ако не постоје. Измислиће их! Међу корицама, којима је он удахнуо душу, засијаће одговори. Немојте ме погрешно разумети; изманипулисаће ваше поверење, заводиће вас, али вас нипошто неће слагати. Захтеваће једино аплауз својој генијалности. Аплауз ономе што ви нисте могли да одгонетнете или лепше срочите. Тај геније, господар речи и виртуоз духа, врло лако вам се увуче у ум и ослика речима слику која оставља утисак највише уметности. Натераће вас да читате једну сцену више пута, измамиће дивљење и страхопоштовање, и тек након десетог или двадесет петог пута читања истих редова допустити да наставите даље.

Иако егоцентричан, уметник више даје, него што узима. Отвара пред вама нове димензије, проширује слику и мења вам размишљања.Такође, добра дела проширују наше искуство. Као да смо проживели одређене тренутке са неким имагинарним ликовима из романа, или посетили места која постоје само у глави тог креативног генија.

На крају, добро дело не само да оставља утисак духовне узвишености, открива тајне и решава загонетке, већ и обогаћује наш речник и оплемењује начин изражавања. Додао бих још и да се уметник рађа са неким лудилом у себи, као обавезна предиспозиција, а касније постане потпуни геније који ће врло лако живети сам, одсећи себи уво или прст, извршити самоубиство и, свакако, прекршити већину друштвено усвојених норми. Јер, уметник није човек, а уметност занимање. Уметник је одабрани геније који живи у човеку и једино тако може опстати, никако другачије.